e-Bolovanje od 2027: Nova obaveza za preduzetnike sa zaposlenima, prijava i kazne

Preduzetništvo · Propisi

Od 1. januara 2027. godine e-Bolovanje za preduzetnike postaje obaveza: svi preduzetnici u Srbiji koji zapošljavaju najmanje jednog radnika moraće da koriste elektronski sistem „e-Bolovanje – Poslodavac“. Obaveza važi i za paušalce i za preduzetnike koji vode poslovne knjige, a za preduzetnika koji ne pristupi sistemu i ne koristi ga propisana je novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara.

Ako imate frizerski salon sa jednim zaposlenim, malu trgovinu, radionicu ili agenciju u kojoj, pored vas, radi još neko, nova obaveza se odnosi i na vaše poslovanje.

Sistem e-Bolovanje već se primenjuje na privredna društva i druge obuhvaćene poslodavce od početka 2026. godine. Preduzetnici sa zaposlenima dobili su dodatni rok za uključivanje, ali se on završava 1. januara 2027.

Promena donosi elektronsku razmenu podataka između lekara, poslodavaca i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Umesto dosadašnjeg prenošenja papirnih potvrda i doznaka, dokumentacija o bolovanju zaposlenih biće dostupna kroz elektronski sistem.

Za vlasnike malih biznisa to znači manje administracije u budućnosti, ali i obavezu da na vreme pripreme nalog, pristup sistemu i osobe koje će u njemu raditi.

Ko mora da koristi e-Bolovanje od 2027. godine?

Najvažnije pitanje za preduzetnike jeste da li se nova obaveza odnosi baš na njih.

Prema Zakonu o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-Bolovanje – Poslodavac“, obaveza postoji za preduzetnika koji zapošljava jedno ili više lica.

To znači:

• Preduzetnik paušalac koji ima najmanje jednog zaposlenog mora da koristi sistem.
• Preduzetnik koji vodi poslovne knjige i ima zaposlene takođe ima ovu obavezu.
• Preduzetnik na ličnoj zaradi koji zapošljava radnike nije izuzet iz obaveze.
• Preduzetnik koji nema zaposlene nije obavezan da koristi sistem po ovom osnovu, ali zakon predviđa mogućnost dobrovoljnog korišćenja.
• Privredna društva, uključujući DOO, već su obuhvaćena ranijim rokom za registraciju i korišćenje sistema.

Dakle, način oporezivanja preduzetnika nije presudan. Važno je da li ima zaposlene.

Kod angažovanja lica po ugovorima van radnog odnosa potrebno je dodatno proveriti konkretan status i primenu propisa. Zakon obuhvata i određene osiguranike koji obavljaju poslove kod poslodavca, pa nije opravdano automatski zaključiti da se obaveza odnosi isključivo na klasičan ugovor o radu.

Prijava na e-Bolovanje za preduzetnike: šta uraditi pre 1. januara?

Prijava se obavlja preko državnog Portala eUprava. Preduzetnik ne mora da kupuje poseban komercijalni softver da bi pristupio državnoj usluzi.

Prema zvaničnim uputstvima, postupak počinje prijavom na eUpravu i registracijom naloga privrednog subjekta.

Prvi korak: pripremite elektronski identitet

Za pristup je potreban nalog na Portalu eUprava i odgovarajući način elektronske identifikacije. Moguće je koristiti kvalifikovani elektronski sertifikat ili aplikaciju ConsentID.

Ako još nemate odgovarajući način prijave, informacije o registraciji i aktivaciji dostupne su na portalu eid.gov.rs.

Drugi korak: registrujte preduzetnički nalog

Kada se prijavite na euprava.gov.rs kao fizičko lice, otvorite korisnički meni u gornjem desnom uglu i izaberite opciju „Registracija naloga pravnog lica“.

Iako se opcija tako zove, zvanično uputstvo za registraciju predviđa njeno korišćenje i za registraciju preduzetnika. Potrebno je uneti matični broj poslovnog subjekta i poslati zahtev.

Ovo je važna razlika u odnosu na DOO, jer privredna društva registrovana u APR-u po pravilu već imaju otvorene naloge na Portalu eUprava, dok preduzetnici treba da sprovedu odgovarajuću registraciju.

Treći korak: pristupite sistemu e-Bolovanje

Nakon registracije i prijave u odgovarajućoj ulozi, u korisničkom meniju potrebno je odabrati uslugu „eBolovanje – Poslodavac“. Sistem zatim otvara profil poslodavca.

Četvrti korak: popunite profil poslodavca

Prilikom prvog pristupa potrebno je kreirati profil poslovnog subjekta. Osnovni podaci, poput poslovnog imena, PIB-a, matičnog broja i sedišta, preuzimaju se iz odgovarajućih evidencija.

Korisnik dopunjava potrebne kontakt i finansijske podatke, među kojima su adresa elektronske pošte za obaveštenja i namenski račun koji se koristi u postupku isplate sredstava preko RFZO-a.

Važno je da podaci budu tačni, jer se na osnovu njih odvija dalja komunikacija i obrada zahteva.

Peti korak: proverite ovlašćenja i pristup

Ako administraciju bolovanja, obračun zarada ili komunikaciju sa RFZO-om za vaše poslovanje obavlja drugo lice, potrebno je proveriti koja su mu ovlašćenja neophodna. Nije dovoljno pretpostaviti da osoba koja već radi knjigovodstvo automatski ima pristup sistemu.

Detaljna uputstva dostupna su na zvaničnoj stranici Kancelarije za IT i eUpravu.

Može li knjigovođa da radi u sistemu e-Bolovanje?

Za mnoge male preduzetnike ovo će biti jedno od najvažnijih praktičnih pitanja. Vlasnik biznisa često ne obračunava zarade samostalno, već taj posao poverava knjigovodstvenoj agenciji.

Sistem e-Bolovanje predviđa različite korisničke uloge. Među njima su uloga za rad sa podacima o privremenoj sprečenosti za rad i posebna uloga za rad sa obračunima. To znači da nisu sva ovlašćenja ista.

Lice koje ima pravo da pregleda podatke o bolovanju ne mora automatski imati i pravo da podnosi zahteve povezane sa obračunom naknade zarade.

Zbog toga bi preduzetnici trebalo da sa knjigovođom provere ko će pristupati sistemu, koje radnje će obavljati i koja ovlašćenja su za to potrebna.

Za konkretno dodeljivanje pristupa spoljnim saradnicima potrebno je pratiti zvanično uputstvo za administraciju korisnika.

Šta se menja kada zaposleni otvori bolovanje?

Do sada su mnogi poslodavci bili naviknuti da zaposleni dostavljaju potvrdu o otvaranju bolovanja, a zatim i odgovarajuće doznake. Elektronski sistem menja način razmene tih dokumenata.

Kada izabrani lekar evidentira bolovanje, podaci i odgovarajuća dokumenta postaju dostupni poslodavcu kroz sistem. Poslodavac može da prati podatke o bolovanju, preuzima dokumentaciju i koristi je za administraciju odsustva i obračun naknade.

Sistem omogućava i elektronsko podnošenje određenih prigovora i zahteva u vezi sa ocenom privremene sprečenosti za rad.

Važno je naglasiti da elektronska dostupnost dokumentacije ne znači da poslodavac automatski dobija pravo uvida u sve zdravstvene podatke zaposlenog. Pristup osetljivim podacima ograničen je pravilima sistema i propisima o zaštiti podataka o ličnosti.

Za male firme ovo može biti značajna promena: manje zavisnosti od papirne dokumentacije i lakše praćenje postupka, naročito kada poslodavac nema sopstvenu kadrovsku službu.

Kako će funkcionisati obračun naknade i refundacija?

Jedna od važnih funkcija sistema jeste elektronska komunikacija sa RFZO-om u vezi sa naknadama zarade tokom bolovanja.

U zavisnosti od osnova bolovanja, trajanja odsustva i propisa koji se primenjuju, trošak naknade može biti na teret poslodavca ili sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Kod uobičajenog bolovanja zbog bolesti ili povrede van rada, naknadu po pravilu za prvih 30 dana obezbeđuje poslodavac, dok se od 31. dana primenjuju pravila finansiranja preko RFZO-a. Za određene osnove bolovanja postoje posebna pravila.

Elektronski sistem omogućava podnošenje zahteva za obračun naknade zarade i zahteva za refundaciju. Razlika je važna: postupak obračuna odnosi se na utvrđivanje odgovarajuće naknade, dok refundacija podrazumeva povraćaj sredstava koja su već isplaćena, kada su za to ispunjeni propisani uslovi.

Sam postupak podrazumeva unos podataka, prilaganje odgovarajuće dokumentacije, elektronsko potpisivanje i praćenje statusa podnetog zahteva.

Preduzetnici koji ove poslove poveravaju knjigovođi trebalo bi unapred da dogovore način pripreme podataka i podnošenja dokumentacije.

Detaljni postupci opisani su u zvaničnom korisničkom uputstvu za e-Bolovanje.

Kolike su kazne za nepoštovanje obaveze?

Zakon predviđa prekršajne kazne za poslodavce koji ne pristupe sistemu i ne koriste ga u skladu sa zakonskim obavezama.

Zakon zasebno uređuje odgovornost odgovornog lica, odnosno zastupnika poslodavca. Ovi iznosi propisani su članom 10. Zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-Bolovanje – Poslodavac“.

Rok za registraciju i pristup preduzetnika sa zaposlenima propisan je članom 13. istog zakona.

Iako je krajnji datum 1. januar 2027, razumno je da registraciju i proveru pristupa završite ranije, kako eventualni tehnički problemi ne bi ostali nerešeni tokom praznika.

Najčešća pitanja preduzetnika o e-Bolovanju

Da li paušalac koji nema zaposlene mora da se prijavi?

Ne po osnovu obaveze koja važi za poslodavce sa zaposlenima. Zakon ipak dopušta da i preduzetnik bez zaposlenih koristi sistem.

Da li je obaveza ista za paušalce i preduzetnike na ličnoj zaradi?

Da, kada zapošljavaju jedno ili više lica. Zakon ne određuje obavezu prema načinu oporezivanja preduzetnika. Ostale novine za paušalce pregledali smo u tekstu o novim pravilima za paušalce od 2027.

Da li moram da se registrujem ako već imam nalog na eUpravi?

Postojanje ličnog naloga ne znači da je završen postupak registracije poslovnog subjekta. Potrebno je proveriti da li je preduzetnički nalog registrovan i da li imate odgovarajuću ulogu i pristup sistemu.

Da li zaposleni i dalje mora da donosi papirne doznake?

Za bolovanja započeta od 1. januara 2026. izabrani lekari izdaju elektronske potvrde i doznake, koje se razmenjuju kroz sistem. Za bolovanja započeta pre tog datuma papirna dokumentacija ostaje važeća, pa za takve i posebne situacije treba proveriti prelazna pravila.

Da li sistem sam isplaćuje naknadu zaposlenom?

Ne. Elektronska obrada dokumentacije ne ukida obaveze poslodavca u obračunu i isplati naknada, niti menja zakonska pravila o tome ko snosi trošak bolovanja.

Šta ako imam samo jednog zaposlenog?

Obaveza postoji i kada preduzetnik zapošljava samo jedno lice. Ako tek planirate prvo zapošljavanje, pročitajte i kada je pravo vreme da zaposlite prvu osobu.

Šta bi preduzetnici trebalo da provere već sada?

Do početka 2027. ostalo je dovoljno vremena da se pristup sistemu pripremi bez žurbe.

Za početak je potrebno proveriti da li je registrovan odgovarajući nalog na eUpravi, da li je omogućen pristup sistemu e-Bolovanje, da li su ispravni podaci poslovnog subjekta i ko će biti zadužen za rad sa dokumentacijom zaposlenih.

Onima koji koriste usluge knjigovodstvene agencije korisno je da na vreme dogovore raspodelu zaduženja i potrebna ovlašćenja.

Digitalizacija bolovanja trebalo bi da smanji administrativno opterećenje poslodavaca. Ipak, da bi sistem zaista olakšao poslovanje, važno je da preduzetnici ne ostave registraciju i upoznavanje sa postupkom za poslednji dan. Pregled ostalih rokova i obaveza pred kraj godine dostupan je u tekstu Šta se menja za preduzetnike u Srbiji krajem 2026.

Pripremila: Ruža Ostojić. Informacije su proverene prema dostupnim propisima i zvaničnim uputstvima 12. novembra 2026. godine. Tekst je opšteg informativnog karaktera; za konkretne situacije proverite važeće propise ili se obratite nadležnim institucijama.

Foto: Tima Miroshnichenko, Pexels.